11. juli / Žene u crnom: Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici

11. 07. 2019. u 09:27:00 Radiosarajevo.ba

Shares:0

U okviru obilježavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji uz podršku umjetničkih kolektiva Škart i Dah teatar iz Beograda, aktivistkinja i aktivista civilnog društva, organizuju sljedeće aktivnosti u Beogradu:  

- Ulična akcija Žena u crnom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici” na Brankovom mostu i Fruškogorskoj ulici (kod Parka nesvrstanih zemalja),  

- Skup paljenje svijeća “Sećamo se žrtava genocida u Srebrenici” koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava kao izraz poštovanja prema žrtvama genocida u Srebrenici između Predsjedništva i Skupštine grada. 

- Pozorišni performans “Srebrenica: Kada mi ubijeni ustanemo” u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji bit će odigran u četvrtak 11. jula 2019. godine, u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, sa početkom u 20 sati. Ulaz na događaj je besplatan. 

"Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin i nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim S. Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne, logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske. Ovom prilikom podsećamo da je: 

Država Srbija prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde (2007) proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zbog toga što što su njeni državni organi znali ali ništa nisu uradili da spreče genocid u Srebrenici. 

"U Haškom tribunalu je, van razumne sumnje, dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta", navodi se u saopćenju Žena u crnom. 

Sramna i porazna činjenica da nijedan od zvaničnika Republike Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid, potvrđuje kontinuitet negiranja genocida i na nivou države i društva. Državnoj politici negiranja genocida najviše doprinosi uporno odbijanje aktuelnog predsednika Republike A. Vučića i premijerke A. Brnabić da zločin u Srebrenici imenuje genocidom, u čemu ga slede ne samo političari i političarke vladajuće koalicije, nego i značajan deo opozicionih političara i političarki. 

U državnim organima Srbije genocid je zabranjena reč, a u režimskim medijima za negatore genocida neograničeni su sloboda i javni prostor, dok pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid. Ukratko, Srbija je država ne samo organizovanog zaborava zločina, brisanja tragova počinjenih zločina, već opstaje i ideologija koja je omogućila državno organizovani zločin – genocid. 

U celom svetu, posebno u državama i institucijama Evropske Unije kao i Saveta Evrope, 11. jul obeležava se kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici. Najvažnije međudržavne evropske institucije zahtevaju da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo, jer je to vređanje i ponižavanje žrtava, ugrožavanje mira i bezbednosti prvenstveno građana/nki BiH, kao i cele regije. Na sve te zahteve i apele država Srbija ostaje slepa i gluva, čime potvrđuje jaku sponu između ideologije zločina i sadašnjih vlasti Srbije, kontinuitet moralnih i kulturnih obrazaca sa režimom pod kojim je izvršen genocid", navodi se. 

Potpisane organizacije i dalje zahtijevaju da: 

  • Država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice;
  • Da se prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava;
  • Da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire;
  • Da da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u Republici Srbiji;
  • Da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo;
  • Da se prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca. 

"Na dan 11. jula, pored naših aktivnosti u Beogradu, iskazaćemo solidarnost i odgovornost odlaskom grupe aktivistkinja i aktivista na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenica, gde ćemo, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava", naveli su potpisnici saopćenja Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Mreže Žene u Crnom, Dah Teatar, Škart kolektiv, Autonomni ženski centar i Helsinški odbor za ljudska prava.

NEMA KOMENTARA