Intervju / Vladimir Arsenić: Pet naslova koje trebate pročitati ovog ljeta

06. 07. 2019. u 19:40:00 S. Hodžić

Shares:0

Ugledni književni kritičar i prevodilac iz Srbije Vladimir Arsenić prepoznatljiv je u regiji po strogom pristupu kritici književnim djelima koje objavljuje na portalu Booksa.hr, a pisao je i za E-novine. Arsenić pedagoški ukazuje na propuste u književnim djelima, ali istovremeno ukazuje na to kako ih popraviti i svakako, ako se treba pohvaliti nije škrt ni u pohvalama. 

Samim tim, Arsenić koji je inače i glavni urednik književnog časopisa Ulaznica je bio najbolji mogući izbor da vodi ovogodišnju književnu radionicu na Internacionalnom književnom festivalu Bookstan i podučava buduće književne kritičare.

Ovim povodom razgovarali smo sa Vladimirom Arsenićem za Radiosarajevo.ba, a na samom početku razgovora je rekao kako je festival itekako opravdao očekivanja. 

"Ovogodišnje izdanje Bookstana je zaista bogato programima koji regionalnu književnost predstavljaju u svoj njenoj raznolikosti. Mislim da stoga njegova popularnost raste među autorkama i autorima u regionu, samim tim i u Srbiji", rekao nam je Arsenić.

Već nekoliko dana u Američkom kutku u Sarajevu održava radionice sa mladima za koje kaže da su divni.

"Mi imamo sklonost da ih prelako otpisujemo, da im zameramo ovo i ono, da ih nazivamo milenijalcima u vrlo pogrdnom smislu. Međutim, kao i kad sam ja, pre dve hiljade godina, bio mlad, književnost je bila interesantna manjini, ali je zato današnja manjina neverovatno darovita, znatiželjna i prepuna incijativa. Oni imaju medije u svojim rukama. Mobilnim telefonom ili kompjuterom čine čuda u smislu popularizacije književnosti, dele svoja zapažanja, dolaze do informacija svetlosnom brzinom, oštre svoj kritički aparat... Iskreno očekujem da mnogo naučim od njih. Da im 'ukradem' malo te njihove mladalačke energije, da im, ako bude sreće, nešto od svog iskustva prenesem", prokomentirao je Arsenić.

Vladimir Arsenić - undefined

Bookstanova književna radionica

Sa Arsenićem smo se dotakli dugogodišnje priče kako se književnost sve manje čita, kako će knjigu pobijediti elektronski mediji, što ovaj književni kritičar smatra lažnom brigom.

Kad se pojavio CD ljudi su mislili ode vinil, a evo sad se on vraća na velika vrata. Istovremeno moramo da zapamtimo da je knjiga samo medij koji postoji petstotinak godina, a da književnost može da postoji i u drugom obliku, već je postojala, i postojaće. Ona je naša nasušna potreba, nas kao ljudske vrste. Stanje u Srbiji je kao i svuda isto.

Knjige se manje kupuju jer su ljudi siromašni i žive u skučenim stanovima, a one zauzimaju mnogo prostora, ali se i dalje čita kao što se oduvek čitalo, kako u Beogradu, tako i u Sarajevu, Zagrebu, ili Podgorici (da se zadržim samo na ovom našem četvoroimenom jednom jeziku) – to znači čita se vrlo malo i što je gore, vrlo loše. Ali upravo zato se javila svest o tome da treba mlade ljude ohrabriti da se suoče s tom krizom lošeg čitanja i da im treba omogućiti priliku da se protiv toga bore. To je ova radionica, ali i drugi projekti. U nekima sam učestvovao, u nekima nisam, ali ih svakako podržavam, rekao je Arsenić za Radiosarajevo.ba.

Iako kao književni kritičar izbjegava pitanja poput izbora pet naslova koje preporučuje da se čitaju ovog ljeta, ipak nam je dao svoju preporuku.

"Ja znam šta ću čitati, što poslom što iz znatiželje. Poslom ću čitati zbog toga što sam član žirija za dodelu nagrade 'Meša Selimović' na susretima Cum grano salis u Tuzli, a iz zadovoljstva ću čitati romane sebi dragih autora koji me već neko vreme čekaju", rekao je.

"Karl Uve Knausgor Moja borba peti tom, Mišel Uelbek Serotonin. S Knausgorom se družim od prvog toma i nekako uvek nađem vremena da mu se posvetim preko leta. On je Nordijac pa me nekako te knjige hlade tokom ovih vrućina. Šalim se, naravno. On je izvanredan pisac koji je vrlo dosledno sproveo jedan metod pisanja o sebi. Što se Uelbeka tiče, on je prava literatura za plažu – zanimljiv, duhovit, često zao i budalast, ali vrhunski provokator. Meni je prosto zabavan. A ako me pitate koji bi roman preporučio iz produkcije koja se predstavlja na Bookstanu, onda svakako romane Deveti val Jasne Šamić i Isijavanje Namika Kabila. Jasna Šamić je uspela da mi ponovo pokaže dvadeseto stoleće za koje sam sentimentalno vezan u svoj njegovoj raskoši, a Kabil mi je otkrovenje", preporučio je Arsenić čitaocima našeg portala.

Za neke pisce iz BiH, Srbije ili regije sigurno će se tek čuti, a Arsenić nam je otkrio koji bi nas autori mogli oduševiti svojim talentom i načinom pisanja.

"Malo sam u nezavidnom položaju s obzirom da sam i izdavač pa će ispasti da hvalim samo svoje autorke i autore. Ima međutim vrlo darovitih pisaca i spisateljica širom Postjugoslavije. Evo nekih imena koja mi prvo padaju na pamet i neka ostane samo na imenima – Jana Radičević, Marina Gudelj, Josip Razum, Lana Bojanić, Milana Grbić, Marija Pavlović, Ana Šnabl, Bojana Babić... Ima ih još mnogo i, kako već rekoh, oni su odlično povezani međusobno, čitaju se, kritikuju, neprekidno napreduju", rekao je Arsenić.

Vezano: Naš i vaš izbor / Pet knjiga koje treba pročitati svaka djevojka (a mogu i ostali)

Kako je u književnoj historiji uvijek bilo pisaca koji su samostalno izdavali knjige, a u BiH su mladi autori poput Borisa Lalića, Hamze Hodžića i Saše Džine krenuli tim putem i osvojili brojne simpatije javnosti, zanimalo nas je šta ovaj urednik, izdavač i kritičar misli o samoizdavaštvu i da li ima takvih pisaca i u Srbiji za koje misli da ih vrijedi čitati.

"Nažalost, izdavači nemaju podršku za objavljivanje knjiga mladim ili nepoznatim autorkama i autorima, a država se ne brine previše o tome. Zapravo, državi, i ovde mislim na sve natale raspadom Jugoslavije, kultura nije ni u primisli. Pre će kupiti nove audije za ministarstva nego što će uložiti dinar u kulturu jer je za njih i njihov sistem vrednosti audi reprezentativniji od nekog vizelanog umetnika, muzičara, filma, prevoda knjige ili pozorišne predstave.

Takav način razmišljanja nije poguban za kulturu – ona će preživeti, ali jeste za državu. Država koja se o kulturi, obrazovanju i zdravstvu ne stara i u te grane ne ulaže, uskoro neće postojati. Država neobrazovanih, bolesnih i nekulturnih ljudi nema nikakve šanse za opstanak. Nju će njeno stanovništvo napustiti. I treba da je napusti. U tom smislu, više bih voleo da pisci ne moraju da se bave samizdatom, ali ta inicijativa, kao i raznošenje biciklom svojih knjiga mi je simpatično i podržavam sve to", prokomentirao je Vladimir Arsenić za Radiosarajevo.ba.

NEMA KOMENTARA